Menopauza

Šta je menopauza?

Menopauza je period kod žena kada završava plodnost zbog hormonskih promjena. Žena se smatra da je ušla u menopauzu kada prođe godina dana od njenog posljednjeg menstrualnog ciklusa.

Tokom menopauze, sekrecija ženskih hormona, estrogena i progesterona, opada. Funkcija jajnika se usporava i ovulacija postaje neredovna. Menstrualna krvarenja postaju neredovna, a na kraju prestaju.

Međutim, žene ne gube interesovanje za seks tokom menopauze. Naprotiv, većina žena se u tom smislu osjeća bolje zbog nedostatka rizika od trudnoće.

Prosečna starost menopauze je od 48 do 50 godina, ali ta prosek varira među različitim društvima. Žene koje se ne pridržavaju zdrave ishrane, one koje su mršave, veganske, koje su podvrgnute histerektomiji, koje su kasno razvijene ili koje žive na velikim visinama, mogu ući u menopauzu nešto ranije. Takođe, žene koje puše ulaze u menopauzu ranije.

Kako se produžava životni vek, vreme koje žene provedu u menopauzi se takođe produžava. U razvijenim zemljama menopauza čini trećinu života žene.

Menstrualni ciklusi su rezultat složenih funkcija koje pripremaju ženu za trudnoću. Hormoni koje luče mozak i jajnici izazivaju razvoj jajne ćelije.

Ovi hormoni takođe izazivaju ovulaciju, odnosno izbacivanje jajne ćelije iz folikula (mali mehurić) u kojem se razvija. Pod uticajem ovih hormona, oblog materice se zadebljava kako bi se pripremila za trudnoću, a ako trudnoća ne nastane, odvoji se tokom menstruacije. Kako starimo, jajnici takođe stare; otprilike od 40. godine, jajnici slabije reaguju na hormonalne signale iz mozga i proizvode manje estrogena.

Ciklusi postaju neredovni, a u ovoj premenopauzi nivo estrogena brzo opada. Na kraju, razvoj jajnih ćelija se zaustavlja i sa smanjenjem estrogena u jajnicima menstruacija prestaje, a počinje menopauza. Ako menstruacija izostane duže od šest meseci, potvrđuje se merenjem nivoa estrogena i hormona koji stimuliše ovulaciju (FSH).

Pojam perimenopauza odnosi se na period prelaska iz menstrualnih ciklusa u menopauzu. Tokom ovog perioda, koji se naziva perimenopauza, broj jajnih ćelija u jajnicima znatno opada, a ovulacija se dešava ređe.

Žene obično doživljavaju poslednje menstrualne cikluse u godinama kada su njihove majke ušle u menopauzu. U bilo kojoj dobi, ako žena podvrgne histerektomiji (uklanjanju materice), ona se smatra da je u menopauzi. Žene koje su podvrgnute histerektomiji, ali su zadržale jajnike, gube menstrualno krvarenje, ali se ne smatraju u menopauzi sve dok funkcija jajnika traje.

Ako žena uđe u menopauzu pre 40. godine, smatra se da ima ranu menopauzu.

Ako vam menstruacija prestane, uobičajeni testovi krvi mogu utvrditi da li ste u menopauzi. Menopauza je postepeni proces. Ako menstruacija nije prisutna 6-12 meseci, menopauza možda nije počela.

Tokom ovog perioda, obično se savetuje nastavak korišćenja kontraceptivnih sredstava za sprečavanje trudnoće. Ako primetite promene u ciklusu, prekomerno krvarenje, krvarenje koje traje duže od uobičajenog, krvarenje nakon seksualnog odnosa ili krvarenje između ciklusa, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Koji su simptomi menopauze?

Najtipičniji simptom menopauze je vrući trepćevi. Odjednom topljenje glave, vrata i grudnog koša, povećanje telesne temperature, a zatim prekomerno znojenje su uobičajeni.

Ovi simptomi obično traju 1-2 godine, ali kod 25% žena mogu trajati duže od 5 godina. Iako se tačan uzrok ne zna, osnovni faktor se smatra opadanje nivoa estrogena.

Postoji smanjenje debljine epitelijalnog sloja koji pokriva vaginu i mokraćne puteve i gubitak elastičnosti. Takođe, vaginalna suvoća je još jedan simptom. Iako postoji široko rasprostranjena predstava da se tokom menopauze povećava mentalno zdravlje, istraživanja to ne potvrđuju.

Povećanje depresije se smatra da se dešava tokom menopauze, ali to takođe nije potvrđeno. Međutim, vrući trepćevi mogu dovesti do smanjenja kvaliteta sna i kao rezultat toga smanjenja kvaliteta života.

Tipični simptomi uključuju crvenilo kože, bol u grudima, nervozu, poremećaje spavanja, prekomerno znojenje, umor, nedostatak motivacije, prekomerne emocije i depresivno raspoloženje.

Ostali simptomi uključuju povećanje bora na licu, gubitak boje kože, prorjeđivanje i gubitak kose, opuštenje i opuštenje oblika kože, staračke pege, slabe nokte, smanjenje grudi, ravnost i mekoću grudi, povećanje telesne kose, pojavu varikoznih vena, nakupljanje masti u stomaku, gubitak boje, stanjivanje i bora vaginalnih zidova, suvoća, svrab, sklonost inflamatornim bolestima, bol tokom seksualnog odnosa, inkontinenciju i paresteziju.

Za sva vaša pitanja možete se pridružiti našoj Facebook grupi Nadam se.