Cervikalna Displazija

Cervikalna displazija je abnormalni razvoj tkiva u grliću materice (cerviksu). Cervikalna displazija se klasifikuje kao blaga, umerena i teška. Stanja u kojima je poremećena struktura malog broja ćelija nazivaju se CIN I. Umerena displazija, ili CIN II, odnosi se na stanje u kojem abnormalne ćelije zauzimaju polovinu svih slojeva tkiva, dok se CIN III odnosi na stanje gde je celokupna površina nepravilna.

Cervikalna displazija je povezana sa humanim papiloma virusom (HPV), koji se prenosi polnim putem. Češća je kod osoba koje imaju više partnera i/ili su započele polne odnose u ranoj dobi. Takođe je povezana sa pušenjem i nedostatkom folne kiseline.

Cervikalna displazija obično nema izražene simptome.

Displazija se dijagnostikuje jednostavnim i bezbolnim testom nazvanim pap-smear. Uzorak se uzima četkicom ili vatom sa cerviksa i nanosi na staklenu pločicu, koja se šalje u laboratoriju na patološku analizu. Pap-smear test se može uraditi u klinici ili bolnici. Stručni lekari vrše kolposkopiju za pregled cerviksa. Uzorci abnormalnog tkiva se uzimaju za patološku analizu.

Blaga cervikalna displazija obično se povlači bez lečenja. Istraživanja se rade u vezi sa tretmanima beta karotenom. Ako blaga displazija nije tretirana, nakon 4-6 meseci treba ponoviti pap-smear i izvršiti kolposkopski pregled.

U slučaju umerene displazije, zahvaćeno područje može biti zamrznuto, spaljeno kauterom ili uništeno laserom. Elektrohirurgijom se abnormalne ćelije uklanjaju pomoću petlje (LEEP). Ovi zahvati ne zahtevaju bolničko lečenje i mogu se obaviti u klinici.

Kod teške displazije, abnormalne ćelije se uklanjaju biopsijom u obliku konusa. Ova procedura se može obaviti hirurški, kauterom, laserom ili LEEP metodom. Uklonjeno tkivo se analizira u laboratoriji da bi se utvrdilo da li postoje područja koja su se razvila u karcinom.

Nakon biopsije konusa, neke žene mogu imati poteškoća sa začećem ili pobačaje. Ako ste prošli ovaj zahvat, obavestite svog lekara kada zatrudnite.

Nakon lečenja cervikalne displazije, trebalo bi da radite pap-smear test svakih 6 meseci tokom 2 godine, a zatim jednom godišnje. Na taj način mogu se otkriti eventualne recidivi.

Ako pušite, trebalo bi da prestanete. Treba izbegavati mesta gde se puši. Pokušajte da unosite hranu bogatu folnom kiselinom (spanać, narandže, pileća džigerica). Da biste smanjili rizik od cervikalne displazije, trebalo bi da se odlučite za monogamiju.